PTIČAR I GONIČ

                                 LOVAČKI PSI PTIČARI I GONIČI

Baveći se odgojem i obukom engleskih ptičara Poentera decenijama unazad, imao sam potrebe ili bolje reći potražnju za univerzalnim psom tj. ptičarem i goničem.

  Razlozi su višestruki. Evo nekih:

1.Gonič je zabranjen u Srbiji na nadmorskoj visini ispod 600 metara.

2.U mnogim lovištima je zabranjen lov na krupniju divljač, srndaća, divlju svinju, što  

    isključuje upotrebu goniča za vreme lova.

Jednom rečju ako nemate planinu u lovištu nemožete voditi goniča u lov, a divljač koja se lovi uz pomoć pasa goniča je posvuda, više u ravnici nego u planini.

Zakon je zakon i dok se ne promeni mora se poštovati.

Eto to je razlog zašto su naši lovci zainteresovani za psa koji je univerzalac, i ptičar i gonič, i markira i goni.

Pošto sam ja uzgajao ptičare govorio sam da nema boljeg kera od ptičara, pogotovu Poentera.

Tako sam mislio dok sam bio mlad lovac.Sad kad sedim na panju na nekoj raskrsnici i čekam da naiđe zeka moj pomagač sedi pored mene i čeka da krenemo, neće bez mene a ja nemogu.

Moj drugar lovac koji je celog života lovio sa goničima, ovo mi je jednom prilikom rekao:

Pesmu goniča mogu uporediti samo sa pesmom slavuja koji peva cele noći u vrbaku Kalenićke reke ispod moje kuće

Evo komentara jednog mog kupca iz Azanje koji je kupio Poentera . Nazovem ga nakon lovne sezone da proverim dali je zadovoljan kerom a on mi doslovno reče:

Eh da mi je da samo malo zapeva kad podigne zeca spasao bih zeki glavu, a mene ostavio zadovoljnog slušajući njegovu pesmu.

Davne  sedamdeset i neke počeo sam sa ukrštanjem i selekcijom, nebih li dobio takvog univerzalca. Postojao je samo jedan uslov da budući univerzalni pas izgledom i oblikom podseća i liči na neku već postojeću rasu ptičara iz grupe sedam, kako bih ušao u lovište kao ptičar.

Oko ukrštanja i selekcije nije bilo nedoumica, parenjem ptičara i goniča i daljom selekcijom odnosno izborom štenaca pokušavao sam da dođem do onoga što sam želeo odnosno do onoga što mi je bio cilj.

Evo nekih rezultata:

Prvo parenje između posavke i bretona daleke sedamdeset druge dalo je izvanredne rezultate. Potomci su izvanredno markirali svu divljač, a potom i gonili ako je u pitanju bio zec ili lisica. Problem je bio u izgledu, štenci su ličili na posavce što drugi veoma bitan uslov nije bio zadovoljen.

Slede pokušaji sa NKD i ondašnjeg alpinca, izostalo je markiranje kod štenaca, pa onda vižle i ondašnjeg balkanca, takođe izostalo markiranje i još mnogo pokušaja i mnogo izgubljenih godina u selekciji bez značajnijeg uspeha.

I onda jedno uspešno parenje koje mi daje štence izvanrednog izgleda i boje, pa još jedno parenje daje iste štence. Kerovi su odrasli, pokazali izvanredne osobine i ptičara i goniča

Gonjenje počinje podizanjem divljači uz izvanredan glas, Nisu duboki u gonjenju maksimalno do 30 minuta i onda počinje traženje vodiča. Dok ne nađu vodiča neće započeti drugo gonjenje. Imaoci Poentera znaju kako Poenter para polje kao munja nebo nebih li uspostavio kontakt sa vodičem. Što se markiranja tiče marke su stilski lepe, psi imaju kule pa čak i pojedini sekundiraju i aportiraju..

Trenutno imam štence od tih selektovanih pasa, koji liče na roditelje i izgledom i bojom i ako imaju genetiku na roditelje, što ću saznati za par meseci, mogu se pohvaliti uspešnom selekcijom.

Evo par slika štenaca: